Еколошки узгој кромпира

Кромпир је најбоље садити на осунчаном или сунцем прошараном мјесту.

Минимална температура за садњу кромпира је 6-8 °Ц. Оптимална температура за раст гомоља је 17-20 °Ц.

На вишим температурама принос кромпира се смањује, а на температурама изнад 30 °Ц раст гомоља потпуно престаје. Вријеме доношења плода, од његове садње је два до четири мјесеца.

Кромпир није захтјеван у погледу топлоте, али је зато врло захтјеван када је у питању вода, посебно у вријеме заметања гомоља.

Суша и високе температуре стресно дјелују на кромпир, па је онда и принос мањи.

Квалитета тла

Као и за узгој сваке биљке и за кромпир је потребна плодна земља обогаћена квалитетним органским гнојивом.

Прекопајте гредицу крајем јесени или почетком зиме. Прекопану гредицу прихраните квалитетним компостом.

Прекопавањем гредице и прихрањивањем спријечит ћете развој корова и губитак влаге у земљи.

Тако обрађену и прихрањену земљу оставите нека одстоји преко зиме.

У прољеће, прије садње кромпира земљу поновно прекопајте како бисте је уситнили, те прихраните површински слој гредице.

Сјеменски кромпир

Сјеме кромпира заправо није сјеме, већ прави кромпир који је проклијао.

Кромпир  можете засадити цијели или га можете пресјећи на више дијелова тако да сваки дио има једну или двије клице.

За садњу кромпира одаберите квалитетни, еколошки сјеменски кромпир.

Када сте купили кромпир који сте одлучили садити, или сте узгојили властити, ставите га у дрвене гајбице и послажите у редове тако да ружичасти крајеви - који имају највише "оканаца" буду најгорњи.

Држите гајбице у свијетлој, хладној, сухој и прозрачној просторији или стакленику, гђе ће након четири или пет седмица кромпир проклијати и бити спреман за садњу. Одбаците сваки који изгледа болестан.

Идеална дужина клице требала би бити од 5 до 15 мм.

Садња кромпира

У заклоњеним подручјима, средина марта најбоље је вријеме за садњу, а у мразовитим и отвореним подручјима садњу ваља одгодити за касније, све до краја априла.

Мотиком ископајте раван ров за сваки ред кромпира, око 10 цм дубок у лаганој врсти земље или око 15 цм дубок у тешкој земљи. Размјестите ровове у размацима од око 60 цм.

Положите сјеменски кромпир с клицама окренутим према горе на дно сваког рова на сваких 30 цм. Лагано нагрните кромпире хумком земље. Немојте је угазити ногама.

Нагртањем земље штитимо плодове од сунчеве свјетлости, јер би она проузроковала да плодови остану зелени.

Кад младице избију из земље, нагрните још земље на њих. Нагрћите земљу све док биљка не достигне висину од 10 до 15 цм.

Ако се појаве млади листови, а постоји опасност од мраза, прекријте их сухом сламом.

Њега кромпира

Како бисте остварили што већи род, здраве плодове потребно је његовати. Кромпир се његује окопавањем, нагртањем и гнојењем.

Ако имате проблема са сушом, редовно наводњавајте тло, јер кромпир воли воду.

Кад биљке нарасту до отприлике 23 цм, започните с нагртањем.

Разбијте кору земље која се створила између редова и по томе расипајте еко ђубриво.

Затим окопајте и уситните земљу посуту еко ђубривом како бисте нагрнули стрму хумку изнад сваког реда. Хумка треба бити висока око 15 цм са ширином врха око 12 цм, а подножје ширине око 20 цм.

Седам дана касније, нагрните још земље на хумаку како бисте га подигли за три цм. Три седмице касније, кад биљке нарасту најмање 30 цм, подигните хумку за још три цм.

Редовно надохрањивање

Прихраном се постиже боља структура земље, боље складиштење и везање воде у тлу те се омогућује уравнотежена исхрана биљака у тлу.

Међутим немојте претјеривати у прихрани, јер кромпир не воли пребогато тло.

Окопавањем, нагртањем и гнојењем заштитит ћете биљке од корова, штеточина и болести, а кромпир ће вам уложено вратити богатим родом.

Примјеном стајског гнојива у јесенској гнојидби, земља се брже загријава па је могућа и ранија садња кромпира.

Заштита од болести и штеточина

На ваш врт вребат ће птице, инсекти, мишеви и пужеви. Будите спремни на примјерену заштиту.

Ваше биљке заштитит ћете редовним плијевљењем корова, одстрањивањем старих и заражених биљака, те ако их приликом садње засадите с мало већим проредом.

Кромпирова златица је штеточина који првенствено напада кромпир.

Из тла почиње излазити када температура у дубини од 10 цм порасте на 14,5 °Ц.

Након изласка из тла златица може живјети десетак дана, након исхране започиње парење. Јајашца полаже женка на унутрашњу страну листова кромпира.

Златица у нашем поднебљу има мало природних непријатеља. Једу ју неке врсте ђурака и патака, а јајашца нападају неки паразити. Природни непријатељ им је и смрдљиви мартин.

Од кромпирове златице ћете се најбоље одбранити ако од самог почетка "стражарите“ над вашом гредицом.

Чим уочите прва јајашца, механички их уништите, а већ одрасле примјерке скупите руком и однесите негдје гдје вам не могу направити штету.

На кромпиру ћете често наићи и на бубамару. Њу немојте убијати, јер она је јако користан инсект у биоврту.

Природни непријатељи кромпира су и пужеви и ровци. Они нападају кромпир под земљом.

Пужева се можете ријешити и уз помоћ талога кафе. Наиме, пужеви га не воле, јер је у већој концентрацији отрован.

Нападнуте биљке залијевајте талогом кафе, који не само да ће отјерати пужеве, већ ће и благо гнојити земљу и истовремено тјерати биљне мушице.

Будите умјерени у залијевању тла талогом кафе, јер он подиже киселост тла.

Тло око биљака које пужеви нападају можете посути пепелом или каменим брашном. Како бисте пужеве држали што даље од ваших биљака, овај поступак понављајте након сваке кише.

Пужеве одбијају и неке биљке као што су драгољуб, кадуља, тимијан и рицинус. Засадите ли неку од тих биљака уз руб гредице, пужеви неће нападати вашу биљку.

Ровац је један од учесталих земних инсеката. Омиљена посластица су му гомољи и коријење. Ровац је ноћна животиња и излази на површину земље само ноћу.

Његов ров није дубоко у земљи, па ће те га најлакше ухватити ако у тло укопате посуду с водом, а са стране поставите дашчице које га усмјеравају у посуду.

Кртица је корисна животиња, јер уништава ровце, гусјенице и црве, али истовремено праве кртичњаке који нарушавају естетски изглед врта.

Кртицу ћете најлакше отјерати ако у  тло укопате празну боцу, тако да врх боце укопате у отвор његовог рова, пазећи да не зачепите грло флаше. Звукове које производи вјетар и празна боца кртице не могу дуго подносити па одлазе.

Како бисте смањили могућност заразе и нападе штеточина уз кромпир посадите камилицу, невен и мљечику.

Кромпир никада немојте садити на оној гредици на којој сте прије садили парадајз јер користе исте састојке из земљишта.

Никад немојте кромпир засадити поред парадајза, јер за заједничког непријатеља имају кромпирову златицу.

Природна средства за прскање кромпира

Прво средство које се може примијенити у рано прољеће је отопина од листова базге. Мирис базге маскира мирис кромпира па га златице у потрази за храном не могу нањушити.

Одбија их и хрен, од којега направите отопину тако да потопите хрен у кишницу на три до пет сати. Том отопином редовно  прскајте биљке.

Можете направити и отопину од коприве која је једнако дјелотворна у борби против штеточина.

Берба кромпира

Вријеме за бербу кромпира је када гомољи заврше свој развој, а надземна биљка почиње одумирати.

Да би кромпир што дуже одржао свјежину и квалитет, потребно га је вадити из земље тек након што се стабљика потпуно осуши како би поткожица очврснула.

Потребно га је вадити по сувом времену да би на њему остало што мање земље и влаге.

Кромпир се може вадити и прије зрелости, а у том случају говоримо о младом кромпиру.

Млади кромпир не треба вадити све док га не желите јести. Он брзо расте и може удвостручити тежину у року од двеседмице.

Прије коначног брања одрежите стабљику с лишћем, затим узмите вртне виле за вађење, забодите их даље од биљке и гурните довољно дубоко како не бисте изболи кромпире.

Чување кромпира

Идеална температура за чување кромпира је 4-5 °Ц уз обавезно повремено провјетравање.

Кромпир је потребно пажљиво складиштити и чувати од трулежи и клијања да би му изглед и окус остали непромијењен.

Како бисте сачували кромпир од клијања и труљења ставите га на пијесак који ће упити сувишну влагу.

Ако сте одлучили кромпир држати у врећама, од клијања ћете га сачувати тако да у врећу ставите јабуку.

Занимљивости о кромпиру

Кромпир је једногодишња зељаста биљка и једна је од најраширенијих намирница на свијету.

Донијели су га шпањолски морепловци прије нешто више од 400 година из брдских пређела Перуа. Код нас се узгаја већ 250 година.

Кромпир има високу прехрамбену вриједност јер обилује скробом, високовриједним бјеланчевинама, витаминима и минералима.

Енергетска вриједност кромпира износи само 86 к.кал на 100 г куваног кромпира.

У 100 грама сировог кромпира налази се 80,96% воде, 0,14 г масти, 1,89 г бјеланчевина, 15,90 г угљикохидрата (13,35 г скроба; 1 г шећера) и 1,7 г влакана.

Иста количина кромпира садржи 2,5 пута мање угљикохидрата него хљеб, што га чини идеалном намирницом за мршављење.

Кромпир је вриједан извор витамина и минерала: витамина Ц, ниацина, витамина Б6, пантотенске киселине, тиамина, фолата, калија, магнезија, фосфора, жељеза и мангана.

Приликом термичке обраде намирница витамин Ц се великим дијелом разара, док се у кромпиру губи тек ако се куха огуљен и нарезан.

Када се кромпир кува у кори, сачувана је трећина витамина Ц, а печен у кори губи га незнатно.

Витамини и минерали налазе се у кожици кромпира и непосредно испод ње, због чега се препоручује гулити само танки слој или га кухати и пећи неогуљеног.

Млади кромпир садржи више шећера, витамина Ц и воде, а стари више скроба.

Vrt će od nametnika 'obraniti' začini, a ne razne kemikalije

Bubamare same čiste biljke od uši, a "pesticid" od bazge rastjerat će krtice i miševe. Posvuda sadite začinske biljke - one svojim mirisom odbijaju nametnike

Fotolia Gnojivo od gaveza štiti rajčice

Prskanje kemijskim sredstvima kratkoročno rješava probleme s biljnim nametnicima, no dugoročno šteti i vrtu i vrtlarima. Kemijska sredstva ne čine razliku između korisnih i štetnih kukaca te tako remete ekološku ravnotežu u vrtu, a loše djeluju i na zdravlje, bilo da se pojedu na hrani ili udišu tijekom prskanja. Najstrpljiviji vrtlari neće ratovati s biljnim ušima, nego će pričekati da se u vrtu namnože njihovi prirodni neprijatelji - bubamare. No ako ipak ne želite malim napasnicima prepustiti dio uroda, možete se poslužiti provjerenim i neškodljivim metodama zaštite.

Za početak je dobro znati da će se snažne i zdrave biljke lakše oduprijeti štetnicima - stoga ih redovito zalijevajte, malčirajte i prema potrebi gnojite prirodnim sredstvima. Imajte na umu i da je mnoštvo istih biljaka na jednoj velikoj gredici “pozivnica” štetnicima da se dođu pogostiti. Još nije kasno da monotoniju razbijete pokojom začinskom biljkom ili cvijetom - bosiljak tjera štetnike rajčica, a kopar je dobar “susjed” krumpiru i kupusu. Dragoljub sadite blizu kupusnjača, rajčica, krastavaca i voćaka. Odbija mnoge štetnike, čuva vlagu u tlu, a uši se radije hrane njegovim listovima nego listovima povrća. Nametnike i bolesti možete suzbiti i sredstvima za prskanje kućne izrade.

Češnjak tjera kukce, a stolisnik pomaže protiv plijesni i hrđe

Sprej protiv kukaca priprema se tako da se glavica češnjaka lagano nagnječi, prelije biljnim uljem i ostavi da odstoji dva dana. Ulju se doda nekoliko kapi deterdženta. Žlica koncentrata dovoljna je za litru vode. Stolisnik pomaže protiv plijesni i hrđe - 800 g suhe biljke usitni se i prelije kipućom vodom. Dolije se 10 litara vode i pusti da stoji 36 sati ili ključa 30 min.

Kad mačke nema, bazga miševe tjera

Za preparat protiv krtica, voluharica, miševa i rovki 3/4 posude napunite listovima bazge, dolijte vodu i ostavite nekoliko dana na suncu da “zakipi”. Procijedite i razrijedite vodom u omjeru 1:5 te zalijevajte tlo prema potrebi. Njime možete i prskati protiv uši i gusjenica.

Bilje obožava čaj od korova

Mnogi korovi koje vrtlari nemilice istrebljuju zapravo su ljekovite biljke koje pomažu ne samo ljudima nego i drugim biljkama.
Najvažnija od njih je kopriva od koje se priprema učinkovito sredstvo protiv lisnih ušiju. Koprive se preliju vodom i ostave da odstoje čitav dan - ne dulje jer će preparat inače izgubiti snagu. Točni omjeri nisu osobito bitni, no na otprilike kilogram svježih, neosjemenjenih kopriva stavlja se deset litara vode, najbolje kišnice. Umjesto svježih kopriva može se upotrijebiti i 100-200 grama sušenih. Procijeđena tekućina ulije se u prskalicu i njome prskaju biljke sa svih strana. Preparat je najbolje upotrijebiti odmah - može stajati najdulje jedan dan. Tekuće gnojivo pravi se na isti način, no otvorenu posudu (nipošto metalnu!) treba držati na suncu dva-tri tjedna.
Gotovo gnojivo prepoznaje se po prodornome mirisu koji podsjeća na “pravo” gnojivo. Prije upotrebe treba ga razrijediti vodom u omjeru 1:10 i njime zalijevati biljke. Ne podnose ga jedino grašak, mahune i luk.

Gavez je savršen za rajčice

Gavez je bogat mineralima koji hrane biljke. Gnojivo od gaveza pravi se jednako kao i tekuće gnojivo od kopriva te razrjeđuje u omjeru 1:10. Stoga ove dvije biljke možete i miješati. Gnojivo od gaveza prikladnije je za plodovito povrće (npr. rajčice), a koprivino za lisnato povrće (kupusnjače).

Vratić uništava grinje, ali može biti i opasan 

Vratić djeluje protiv lisnih uši, lisnih osa, raznih bubica, gusjenica, mrava i gljivičnih oboljenja. Osobito je djelotvoran protiv grinja na povrću ili jagodama. Preparat pripremite tako da 300 g cvatućeg vratića prelijete litrom vode i ostavite da stoji 15 minuta. Prska se razrijeđen u omjeru 1:3. Oprez - sadrži tvari otrovne za ljude.

Buhač djeluje vrlo snažno

Buhač rabite samo u nuždi jer uništava i korisne kukce. Bolje ga je saditi među povrćem i drugim cvijećem da samo otjera štetnike.

Pivo i kava za puževe, mlijeko za rajčice

Oko biljaka koje napadaju puževi možete posuti talog kave. Ili im postavite zamku - u zemlju ukopajte čašice s pivom te pričekajte da se napiju i utope. Rajčice je od gljivičnih bolesti najlakše zaštititi mlijekom - razrijedite ga u omjeru 1-10 i njime prskajte biljke svaka dva tjedna. Nakon kiše prskanje je potrebno ponoviti. Mlijeko štiti i krastavce.

Preslica tjera bolesti i štetnike

Preslica pomaže protiv hrđe lista, gljivičnih oboljenja, grinja i crvenog pauka. Preslicu (1 kg svježe ili 150 g suhe) potopite u 10 l vode i ostavite da odstoji 24 sata. Odvojite preslicu i malo vode u kojoj se namakala pa kuhajte na laganoj vatri pola sata. Procijedite, dolijte ostatak vode pa razrijedite u omjeru 1:5.
Pročitajte više u rubrici Dom.

Џунџули или кадифици

За да имате здрава градина или бавча, неопходни ви се зачински билки и цвеќе во истата. Денес ќе ви напишам нешто повеќе за сите нам добро познатите џунџули.
Тие, покрај невенот, се основните цветови во мојата бавча, од повеќе причини. Издржливи се на суша при летните горештини, мнооогу убаво изгледаат и имаат неодолив мирис што ме потсеќа на детството, особено после летен дожд, и што е најважно, извонредно добро го штитат зеленчукот од некои штетни наметници, особено тлото од нематоди, а пак ги привлекуваат оние корисните бубалки.
Многу лесно се размножуваат од семе. Затоа, секаде каде имате малку слободно место,особено меѓу патлиџани, пиперки, модри патлиџани и компири, посадете џунџули.

Супа од коприва - природен лек против билни вошки

 Еве ја мојата супа од коприва - природен лек против вошки кои ги напаѓаат билките:

- 1 кг. коприва ( која нема цвет ) се става во 10 литри одстоена вода, по можност дождовница и отстојува до 24 часа, не подолго, бидејќи ја губи `жарката`киселина.  Претходно ги одвоив врвовите, првите 4 листа од копривата и ги ставив да се сушат за чај, кој е извонредно здрав. По 24 часа извадете ја копривата и искористете ја како ѓубриво, поставена помеѓу леите со зеленчук. Супата има темно кафеаво-зелена боја и не се разредува туку со неа директно се прскаат билките, а притоа и се прихрануваат. Прскајте колку што можете подиректно на вошките, со помош на прскала, за да не се распрскува на многу голем простор, бидејќи притоа може да ги избрка и корисните инсекти во градината.

Prirodne zamjene za lijekove i kemikalije u vašem domu i vrtu

Autor: Irena Dujmušić
Matrix World
Ukoliko se shvatili da vam lijekovi i kemikalije za čišćenje te preparati za vrt više štete nego koriste, onda je vrijeme da prijeđete na upotrebu prirodnih sredstava. Naime, u mogućnosti ste da eliminirate sve otrovne spojeve iz svoje okoline te da živite skroz zdravo.

O mnogim prirodnim sredstvima za lječenje svih pa i najtežih bolesti smo već pisali, a stalno i naglašavamo kako je neophodno da se i zdravo hranite organski uzgojenom hranom. Što sve iz prirode liječi,hrani i čisti pokušat ćemo navesti ovdje.
Kućni lijekovi:
Upala uha: – ubrati jedan do dva lista biljke čuvarkuće, izgnječite ih između dvije žlice. Listić bacite ili pojedite ( jako su zdravi), a sok koji je ostao jako blago ugrijete da ne bude prehladan za uho. Ukapajte žlicom u uho.
Zubobolja:  - par klinčića staviti među prednje zube, pridržavajte ih  vrškom jezika i razgrizite. Tu smjesu staviti na šuplji zub koji vas boli. Ubrzo će bol nestati, i moći ćete izdržati bez tableta do posjete stomatologu. Pripazite da vam zub ne zatvore amalganskom plombom !!
Glavobolja:  – kraj dlana jedne ruke prislonite na prostor između obrva, sada taj dlan pritisnite na glavu,a da se kraj dlana ne miče sa svog mjesta. Tamo gdje vam dopire srednji prst na glavi je točka koju treba masirati i pritiskati.
-          Masirati točku između kažipsta i palca, prvo na jednoj ruci, pa na drugoj.
-          Čaj od đumbira – pola žličice đumbira u prahu ili malo narezanog svježeg đumbira preliti s šalicom vode. Ohladiti i piti.
-          Masaža sljepoočnica, čela i potiljka  s eteričnim uljima, menta ili lavanda.
-          Starinski lijek – presijecite krompir na pola, te trljajte po čelu i sljepoočnicama. Kad se krompir osuši, bol bi trebala prestati.
Upala grla: – skuhati čaj od kadulje, ohladiti i ispirati i grgljati usnu šupljinu i grlo više puta na dan. Čaj možete slobodno i popiti ili ispljunuti.
Upala sinusa:  – korijen sljeza se namoći u malo vode. Na primjer u malu čašicu stavite jednu kavenu žličicu korijena, neka odstoji oko 2 sata. Više puta dnevno ukapavajte nos. Osjetit ćete lagano pečenje, možda i malu bol jer vam je sluznica predhodno oštećena od upotrebe raznih kapi za nos, to sljez ujedno liječi i sluznicu nosa. Sljez će vam i pročepiti kanale i ujedno liječiti, za razliku od kapi koje samo trenutno smanjuju otekline u nosu zbog kojih ne možete disati.
-          svinjska mast se nanese na malu pamučnu krpicu i stavi na sinuse te poveže nekom gazom ili maramom preko noći. Svinjska mast ubrzava sazrijevanje sekreta u sinusima. Isti postupak se koristi i za kašalj, za sazrijevanje i lakše izbacivanje iz pluća
-          inhaliranje parama iz sjemena korijandera namočenih u vrućoj vodi
Kašalj: – Napravite svoj sirup od borovih iglica. Uproljeće se na jelkama pojavljuju mladi izdanci grančica, jako su nježni i svijetlo zelene su boje. Njih naberete i slažete otprilike po prst debljine u neku teglu i to red grančica, red meda ( ako nema meda, onda šećer), i tako skoro do vrha. Ostavite na toplom, ali ne direktnom suncu  40 dana. Procijedite i dobili ste izvrstan sirup za iskašljavanje i razrijeđivanje sluzi. Može se koristiti neograničeno !
Posjekotine: – isprati s rakijom ili vinskim octom koji kao i rakija ima antibakterijska svojstva, te ublažava otoke od udaraca
Opekotine: – pripremite katarionovo ulje – oko 4 velike žlice cvjetova kantariona ( gospine trave ) stavite u neku staklenu posudu, teglu ili flašu i dodajte  litru maslinovog ulja. Treba stajati oko mjesec dana, nakon toga procijedite i držite na tamnom i hladnom mjestu ( ne u frižideru). Osim za premazivanje rana i opekotina, odlično je i za ublažavanje hemeroida
-          ljiljanovo ulje – na litru maslinovog ulja staviti oko 10 cvjetova bijelog ljiljana, držati na suncu mjesec dana. Nakon toga procijediti i čuvati u tamnim flašama na hladnom mjestu.
Bolovi u trbuhu: – čaj od divlje metvice, to je metvica koja raste uz potoke i druga vlažna mjesta. Ukoliko je nemate, dobra je i obična pitoma metvica.
Reuma, išijas: – ubrati koprive i lagano se na bolna mjesta izložiti bockanju kopriva. One potiču cirkulaciju i ublažavaju bol.
Kronični bolovi artritis, giht: - kombinacija  biljke Lemon Verbena (Aloysia citriodora) – ( limun verbena, Citronela), s omega 3 masnim kiselinama iz ribe nakon 9 tjedana lječenja smanjuje simptome bolova i ukočenost te značajno poboljšava fizičke funkcije
Lijek protiv bakterija, osobito Echerichie coli : 25 dkg korjena peršina, 25 dkg limuna s korom, 20 dkg meda, 2 dcl maslinovog ulja. Korjen peršina i limun samljeti. Sve zajedno izmiješati, dodati 20 dag meda i 2 dcl maslinovog ulja. Uzimati jednu veliku žlicu prije doručka i jednu prije večere.
Sveobuhvatni lijek protiv bakterija, virusa, gljivica: Koloidno srebro, o čemu smo već pisali ovdje.

Kućni pripravci za osobnu higijenu
Zubna pasta:  - kalcijev karbonat u prahu pomiješati s biljnim glicerinom, omjer je 60 % karbonata sa 40 % glicerina, dodati eterično ulje pogodno za oralnu upotrebu, može i usitnjeni listići kadulje ili mente.
-          Ili 1 mala žličica morske soli, 10 – 20 kapi eteričnog ulja pogodnog za oralnu upotrebu, 4 žlice sode bikarbone, 2-3 žlice biljnog glicerina
-          Za paradentozu – mučkati po ustima 15 minuta 1 žlicu maslinovog ulja ekstra kvalitete, ispljunuti ili 15 kapi propolisa razmutiti u pola čaše vode, više puta dnevno ispirati usta ovom otopinom.
-          Zube također možete prati i koloidnim srebrom. To je toliko moćno antibakterijsko sredstvo da se njime mogu sa sigurnošću sterilizirati kirurški instrumenti.
Domaći sapuni i detrerđenti – na netu se može naći jako puno detaljnih recepata za izradu domaćih sapuna, pa da ne prenosimo već viđeno, možemo samo reći da osnovni sastojci sadrže : kaustičnu sodu, biljnu ili životinjsku masnoću, destiliranu vodu i eterična ulja. Pri radu s kaustičnom sodom potreban je oprez i ona je prikladnija za izradu tvrdih sapuna. Za izradu tekućih sapuna bolje je koristiti lužinu od pepela. S tim domaće izrađenim sapunom se kasnije izrađuju i deterđenti za suđe, za veš i sve ostalo.
Sredstva za čišćenje –također ćete na netu naći puno recepata, a svi su na bazi octa, limuna, sode bikarbone  i eteričnih ulja.

Kućni pripravci za zaštitu bilja
Protiv plamenjače:
- bordoška juha  je perevntivni fungicid,a za njenu pripremu je potrebno : 10 litara vode, 400 grama živog vapna, 100 grama modre galice
Način pripreme: dan prije tretiranja u jednu bačvu staviti 5 litara vode i preko bačve staviti neki štap na kojem će visiti vrećica ( gaza ) s modrom galicom, tako da je uronjena u vodu. Preko noći će se galica otopiti, a u gazi će ostati sva nečistoća.
Sutradan u drugih 5 litara razmutiti živo vapno, pa u tu otopinu umješati rastopinu modre galice uz stalno miješanje. Pripravak se koristi svježe pripremljen jer stajanjem gubi na kvaliteti.
Ako zbog kiše, ili bilo kojeg drugog razloga morate prekinuti s prskanjem, juha neće izgubiti na kvaliteti i do 14 dana, ako joj dodate 1 dcl prokuhanog mlijeka ili 1 dag šećera na 10 l otopine.
Protiv krumpirove zlatice:  – juha od koprive i preslice.  U veću bačvu ili kacu natočiti vodu, najbolje kišnicu. Na 10 litara vode se stavi ugrubo oko 1 kg bilja. Neka prenoći ili  stoji do 24 sata, ne duže. Tekućinu procijediti i zaljevati krompir, grah, rajčicu i sve na što idu zlatice. Kako ova juha ima izrazito neugodan miris, on će odbijati kukce. Ako koja i ostane, lako ćete je uočiti i skinuti. Ovime se može prskati i cijela biljka protiv nametnika.
Kad ova juha odstoji više od 24 sata ona postaje odlično prirodno gnojivo !
Protiv kupusnog buhača: posuti biljke pepelom, rastvor od pelina.
Protiv puževa : Primjena fizičkih barijera prema starim narodnim običajima: vapno, piljevina, izlomljena kora jajeta, gruba kora drveta.
Sredstvo za prskanje od preslice: – protiv gljivičnih oboljenja, pljesni, hrđe, crvenih pauka i grinja.
Sredstvo za prskanje od pelina: Koristi se protiv lisnih uši, hrđe, grinja, gusjenica i mrava. 300 gr svjezih listova i cvjetova pelina (ili 30 gr osušenih) potopiti u 10 lit vode i ostaviti 2-3 dana. Procijediti i nerazrijedenom tekucinom prskati biljke.
Sredstvo za prskanje od listova rabarbare: Djeluje protiv moljaca koji nagrizaju listove. 1 kg svježih listova rabarbare preliti sa 6 lit vrele vode i ostaviti 24 sata. Procijediti.
Zaštita mladog luka od lukove muhe : na 20 l vode ide otprilike dvadesetak dag šećera. Promiješati i politi po luku čim nikne iz zemlje, a zatim to ponoviti još par puta u toku rasta.
-          Može se i prilikom sadnje zemlja dobro posuti vapnom u prahu
Sredstvo protiv svih vrsta lisnih ušiju: - u jednu veću teglu uliti vode, i u to dodati jedan cijeli zgnječeni luk i zgnječeni cijeli bijeli luk. Neka odstoji jedan dan. Nakon toga procijediti i u to dodati malu žlicu ljute paprike i žlicu deterđenta za suđe. Time prskati kad god primjetite nametnike. Sredstvo je 100% uspješno.
Biljka čiji miris tjera komarce i muhe:  Tamjan. Nabavite sadnice tamjana i posadite u tegle i stavite ih po kući gdje želite. U prolazu koji put blago pomilujte grančice i one će otpustiti divan miris koji na sreću i tjera dosadne kukce.
Dobri i loši susjedi u vrtu:
Dobri – rana mrkva – luk, kasna mrkva – poriluk, grah-cikla-čubar, celer – poriluk, mrkva-salata-vlasac, rajčica-peršin, rajčica-celer, salata-rotkvica-korabica, kupusnjače-grah, krastavac-kopar.
Loši – salata-peršin, komorač-rajčica, grah-luk, kupusnjače-luk, rajčica-grašak, grašak-grah, krumpir-suncokret, krumpir-rajčica, kupusnjače-gorušica.
Malčiranje tla: – prekrivanje tla prirodnim putem, travom, korovima, lišćem. Malčiranje spriječava prekomjerni rast korova, isušivanje zemlje te zadržava vlagu i jednaku temperaturu tla. Osim toga se raspada u prirodni organski otpad – gnojivo. Da bi spriječili preveliki razvoj buba ispod toga, osobito puževa u vlažno vrijeme, tlo se prekriva u tankom sloju, i obnavlja kad nestane.
Organsko sjeme: bilo bi jako dobro naći izvor za kupnju starinskog sjemena, genetski netretiranog. Na netu imate i za to riješenje, ako ga ne pronađete sami negdje na selu ili u prodavaonicama zdrave hrane. Ukoliko uopće niste u mogućnosti uzgajati svoje voće i povrće, tada možete na tržnicama i prodavaonicama kupovati to što tražite, samo treba obratiti pozornost na domaće, izgledom možda neuglednije proizvode. Također i na internetu imate dostupne informacije o raznim eko farmama koje vam po vašoj narudžbi dostavljaju potrebne namirnice. Zapamtite pravilo: uvijek koristite sezonsko povrće i voće, time smanjujete mogućnost genetski manipulirane hrane (rajčice ne rastu zimi, na primjer).
Ove metode su provjerene i pouzdane za upotrebu.
Sve ove informacije služe ne samo zato da vam pomognu, već i kao polazišna točka od koje ćete krenuti u svoja vlastita istraživanja. Do saznanja se dolazi upravo postavljanjem pitanja i traženjem odgovora. Zapamtite:  gdje je problem – tu je i riješenje !

Органска производња - заштита биља без хемије

Повртарство, 06.05.2013.
Саша Бугарчић

Сви смо свесни чињенице да живимо у веома загађеној околини, тако да смо постали осетљиви и на сам помен хемијских препарата за заштиту биљака. Већ дужи низ година на цени је "органска храна". У органској пољопривреди забрањени су сви синтетички пестициди и хербициди. За заштиту биља се користе углавном биљни преперати и најчешће се користе као превентивна средства. Такође, користе се алелопатска дејства других биљака, њихове излучевине терају штеточине од усева.


Ево неколико предлога који могу бити корисни код украсног биља, а још више код воћа и поврћа које користимо у свакодневној употреби. Они су значајни и због чињенице да је средина у којој гајимо неку културу истовремено и станиште великог броја других организама, од којих су многи корисни. Хемијски препарати који се користе штетни су подједнако и за њих, колико и за штеточине.


Још давно су руски сељаци међу жито сејали камилицу, верујући да она поспешује раст жита. Данас је потврђено да само једна биљка камилице од појаве белог црва штити површину од 1 m2. Она позитивно утиче на све биљке, те је треба сејати где год је то могуће. За сузбијание белог црва може се користити и невен, чија испарења из корена ова штеточина избегава. Посебно је користан у симбиози са шаргарепом. Поред овога, невен је и лековит, те се цвет може сушити за чај.


Посебно треба поменути биљку драгољуб. Има изузетно велики проценат антибиотика и може се користити у исхрани, свеж или као салата. Драгољуб је једногодишња пузавица дужине до 2m. Две биљке посејане поред воћке и омотане око ње у великој мери сузбијају биљне ваши. Биљке нападнуте биљним вашима добро је испрскати ретком кашом од згњечених листова драгољуба.


За заштиту су корисне и многе повртарске културе. Тако, на пример, бели лук не прија белом црву, а посађен између редова јагода помаже да јагоде буду чвршће. Рен посађен по ободу засада кромпира помоћи ће у добијању здравијих кртола, а поред трешње спречава појаву монолије, изазивача труљења. Ким у близини кромпира побољшаће укус кртола, а першун близу парадајза укус плодова. Першун, такође, позитивно делује против неких паразита празилука. Ђурђевак поред грозда, малине или рибизле повећаће отпорност ових биљака. Рицинус једногодишња биљка, засађена у башти не дозвољава да се кртице појаве у свом окружењу. Такође, посађеном рицинусу близу куће (стана) комарци не покушавају да приђу. Рицинус има лепе и велике листове а може да у току године постигне висину преко 2 m.


Такође се могу справљати и разни биљни препарати као: опарак, уварак, екстракт а постоје и готови препарати.




Опарак од надземних делова кромпира

Узме се 1,2 kg зелених, младих, надземних делова биљке кромпира ситно се исеку, прелију са 10 l. топле воде и оставе да стоје 3-4 сата. Након тога се маса процеди. Користи се свеже припремљено уз додатак 40 g раствореног сапуна. Делује против паука.



Опарак од црног лука

200 g сувих листова луковице лука прелије се топлом водом (40 °) и држи 4-5 дана, затим процеди. Прска се у интервалима од 5 дана. Делује против инсеката, плесни, пламењаче.



Опарак од маслачка

300 g исецканог корена или 400 g свежег листа прелије се са 10 l топле воде (40 °) држи 1-2 сата и процеди. Корен маслачка треба чувати на хладном месту. Користи се за сузбијање лисних ваши.



Опарак од камилице

Чајна кашика сувог цвета камилице прелије се са 1 l кипуће воде, остави се да стоји до 30 минута, процеди и користи за дезинфекцију семена.









Опарак од белог лука

700 g белог лука прелије се са 10 l кипуће воде, поклопи остави да одстоји и процеди. Разређен 1:3 користи се за прскање краставца против пламењаче, а неразређеном се третира земљиште против штеточина и узрочника пепелнице.



Мацерат од коприве

Коприва је изврсно средство у борби против биљних ваши. Да би се могла користити за прскање, исецка се, прелије хладном водом и пусти да отстоји 2 дана. Након тога биљке се прскају 5% раствором добијене течности.



Мацерат од дувана

400 g ситно исецканог сувог листа дувана или дуванске прашине прелије се са 10 l воде, одстоји 2 дана, процеди и разреди у односу 1:2 уз додатак 40 g калијумовог сапуна. Користи се за прскање против совица, гриња и крвавих ваши.



Средство за прскање од цвета вратича

Делује против штеточина на баштенским јагодама, против гриња на купинама, бубе која напада малине, против лисног лептирка (мољца), рђе на биљкама и плесни.

500 грама свежих листова, стабљике и цветова вратича (или 30 g осушене биљке) потопити у 10 литара воде. Може се скувати као преслица и раставић). За зимско прскање воћака овај чај се не разређује. Зими се њиме прскају биљке, а лети само земља око њих. После цветања биљака и у јесен прска се чајем разређеним са још два дела воде.

Пажња: Течност припремљена на овај начин отровна је за људе.



Средство за прскање од преслице (раставића)

Ова биљка садржи прилично силицијумове киселине. Користи се против биљних болести, као што су плесан, рђа, против разних врста гриње црвеног паука (воћке).

1 kg свеже преслице (или 150 грама осушене) потопити у 10 литара воде и оставити 12 часова. Сутрадан преслицу извадимо и у мањем делу воде у коме се намакала скувамо, тако да полако ври 30 минута. Оставимо да се поклопљена полако охлади, а затим додамо преосталу воду у којој се намакала. Један литар овог чаја разредити са 5 литара воде, процедити и употребити. Средством од преслице (раставића) биљке треба прскати када је време лепо и сунчано.

Веома је добро и средство од преслице и коприва. Ако прво прскање не да задовољавајуће резултате, поступак треба поновити јер не шкоди, већ само користи.




Средство за прскање од пелена

Користи се против лисних вашију, рђи на рибизлама. гриња на купинама, против гусеница и мрава, ако преносе лисне ваши на биљке.

300 грама свежих листова и цветова пелена (или 31 грама осушених) поклопити у 10 литара воде и оставити два до три дана. Процедити!

Неразређеном течношћу попрскати биљке.
Пелен се никада не компостира, јер га кишне глисте у компосту избегавају.




Средство за прскање од листова парадајза

Користи се за прскање поврћа из породице купуса као заштита од лептира купусара, а делује и против лептира и гусеница. 2 шаке листова парадајза и одломљених споредних изданака згњечити и потопити у 2 литра воде у току 3 часа. Процедити и прскати.




Домаћи "пестицид" од сапуна

Текући детерџент и остале сапунице могу бити делотворне, уколико се прскају по ружама и осталом цвећу које је нападнуто од стране мушица и осталих летећих инсеката.

За додатну заштиту, користите једнаке делове љутих чили папричица, рена (корен и листови), менте (нане) и лука у води са сапуницом.

Многи домаћи органски пестициди не убијају инсекте и остале напасти, већ делују тако да их одбијају при прилазу вашем биљу. То је важно уколико не преферирате убијати жива бића из религијских или етичких разлога .



Средство за прскање од листова рабарбаре

Делује против мољца који напада празилук и нагриза му листове.

1 kg свежих листова рабарбаре прелити са 6 литара вреле воде и оставити 24 часа. Процедити и том течношћу залити биљке празилука.






Инсектицид од киселог дрвета (Ailantus glandulosa Desf.)

1 kg свежег лишћа се иситни и прелије са 50 литара кључале воде и чешће мешајући држи 24 сата. У другом суду се раствори 1 kg црног меког сапуна у 50 l кључале воде. Оцеђена течност од лишћа и раствор сапуна се помешају и том течношћу се прска воће и поврће против напада инсеката.

Čudesni prirodni sok koji topi kamenac, snižava loš holesterol, umiruje tijelo i olakšava probavu!

Sok stabljike celera pun je hranjivih tvari te spada među najzdravije tekućine koje biste mogli unijeti u tijelo. Zbog toga što je vrlo lužnat, uravnotežuje pH organizma, koji je zbog industrijski prerađene hrane često zakiseljen. Pogledajte što sve liječi.

Listovi celera bogati su vitaminom A, dok su peteljke izvrstan izvor vitamina B1, B2, B6 i C, puni su kalija, folne kiseline, kalcija, magnezija, željeza, fosfora, natrija i esencijalnih aminokiselina. Tu su i biljni hormoni te vrlo vrijedna eterična ulja koja daju celeru specifičan miris. Ova ulja posebno dobro djeluju na živčani sustav i umiruju.
Zanimljivo da je celer bogat natrijem koji je drugačiji od soli koju obično koristimo u kuhinji. Naime, kuhinjska sol sastavljena je od netopivih anorganskih spojeva koji dovode do razvoja proširenih vena, oštećenja arterija i drugih bolesti. S druge strane, natrij iz celera je topiv u vodi te ga tijelo može bolje iskoristiti te istovremeno održati hidratiziranost ćelija.

Protiv raka

Za celer je poznato da sadrži barem osam vrsta antikancerogenih sastojaka. Istraživanje na Univerzitetu Rutgers u New Jerseyju pokazalo je da celer sadrži brojne sastojke koji sprečavaju širenje raka, kao što su acetilenici i fonoličnu kiselinu. Koumarini su još jedna fitokemikalija koja sprečava štetan utjecaj slobodnih radikala i tako služi u prevenciji razvoja raka debelog crijeva i želuca.

Snižava holesterol

Laboratorijske studije pokazuju da butil ftalid, hkemijski spoj iz celera, može pomoći u smanjenju LDL (lošeg) kolesterola. Prema istraživačima sa Sveučilišta u Chicagu, celer smanjuje nivo holesterola za čak sedam puta i to ako jedete samo dvije stabljike na dan. Celer također pomaže u povećanju izlučivanja žučne kiseline koja uklanja holesterol iz tijela.

Pomoć u probavi

Posebne hranjive tvari iz vlakana celera pomažu pokretljivosti crijeva. To celer čini prirodnim laksativom koji pomaže da se oslobodite zatvora. Pomaže opustiti i živce iscrpljene farmaceutskim kasativima.

Diuretik

Kalij i natrij u celerovom soku su snažni regulatori koji stimulišu proizvodnju urina i tako pomažu osloboditi tijelo od viška tekućine.

Protuupalno djelovanje

Poliacetilen u celeru je nevjerojatno sredstvo za olakšanje upala, uključujući reumatoidni artritis, osteoartritis, giht, astmu i bronhitis. Studija objavljena od strane Američke akademije znanosti pokazala je da druga snažna fitokemikalija iz celera, luteolin, sprečava aktivaciju puteva koji omogućuju stvaranje upala u mozgu. Luteolin također inhibira višak proizvodnju TNF-alfa, izravnih uzroka upale. Sok celera možete piti koliko god želite, bez straha od predoziranja (pazite samo da je iz organskog uzgoja tako da ne sadrži štetne pesticide).

Snižava krvni pritisak

Celer pomaže kod smanjenja visokog krvnog tlaka. Istraživanja pokazuju da svakodnevno pijenje celerovog soka tijekom tjedan dana može značajno pomoći u smanjenju krvnog pritiska. Spojevi pod imenom ftalidi pomažu opustiti mišiće oko krvnih žila, šireći krvne žile i omogućavaju lakši protok krvi. Ftalidi smanjuju i nivo hormona stresa, koji, između ostalog, izazivaju stiskanje krvnih žila.

Nesanica

Minerali i eterična ulja u celerovom soku imaju smirujući učinak na živčani sistem, što je korisno za one koje muči nesanica. Visok nivo magnezija pomoći će da se opustite i utonete u umirujući san.

Mršavljenje

Ispijanje celerovog soka tokom dana pomaže obuzdati želju za slatkim. Punite želudac, no ne unosite kalorije.

Eliminacija i prevencija nastanka kamenaca

Celerov sok je nevjerojatan eliminator toksina iz tijela, pa tako pomaže u razbijanju i izbacivanju mokraćnih i žučnih kamenaca.

Zdrav seksualni nagon

Celerov sok bit će od koristi onima koji pate od slabe seksualne želje, no istovremeno ne uzrokuje neobuzdanu želju, kao što je slučaj s nekim farmaceutskim pripravcima. Celer balansira sustav.

Kako napraviti sok

Najjednostavnije je koristiti sokovnik i kombinovati celer sa drugim voćem i povrćem. Celer se može slobodno miješati s drugim voćnim i povrtnim sokovima, primjerice sokom mrkve, jabuke ili krastavca. Preporučuju se smjese sokova od mrkve, cvekle i celera u odnosu 8:3:5, mrkve, kupusa i celera u odnosu 1:4:5 i mrkve, celera i rotkve u odnosu 8:5:3.

Magično osvježenje za svaki dio našeg tijela [Recept]

Još jedno piće iz kuhinje doktora Oza, piće s kojim biste, prema njegovim riječima, trebali započeti barem jedan dan u sedmici, a ako to može biti svaki dan, onda još bolje. Izuzetno je bogato vitaminima i zdravim vlaknima, siromašno kalorijama, a sadrži dobro za svaki dio našeg tijela.
Količine navedene u receptu nemorate strogo slijediti (a ako nemate sve potrebno, neke možete i izostaviti). Manje ili više neke od navedenih namirnica neće naškoditi. Na kraju biste trebali dobiti oko litar ovog napitka, a uvijek mu volumen možete pojačati tako što ćete dodati malo vode. Sve sastojke stavite u blender, dobro izmiksajte i odmah servirajte.

Sastojci

- 2 šake špinata (dobar za mozak)
- pola krastavca (hidratizira, čisti tijelo i umiruje)
- 1/4 stabla celera (dobar za kosti)
- 1 grančica peršuna (dobar za cirkulaciju i srce)
- 4 lista svježe mente (odličnog ukusa, a umiruje i opušta)
- 3 mrkve (dobra za kožu, oči)
- 2 zelene jabuke, oguljene (jabuka k’o jabuka, dobra za sve)
- 1/4 narandže (dobra za metabolizam)
- 1/4 limete (čisti, protiv kamenca u bubregu)
- 1/4 limuna (dobar za sve, čisti, umiruje, osvježeva, štiti od virusa)
- 150 g ananasa (za probavu, pun vitamina, slatko zdravlje)
- đumbir, korjen, veličine palca, nasjeckan (dobar za cijelo tijelo)
Namirnice.ba)

Како се биљке међусобно помажу у био башти

Повртарство, 04.05.2013.
Саша Бугарчић

Ако се, уместо једне, у лејама баште гаји више култура, предност је многострука. Мешовите културе обезбеђују већи принос јер се боље искоришћава земљиште и мање исцрпљује, свака од биљака се боље развија, укус је бољи због деловања суседа, а и боље се штите од болести и штеточина.


У фитоницидне биљке спадају: невен, кадифица, драгољуб, борач, босиљак, чубар, рен, мирођија, мајчина душица, жалфија, метвица, нана, лаванда, бела слачица, маслачак, ђурђевак, камилица, мајоран, мљечика, царевац, бели и црни лук, целер.


Невен (Calendula officinalis) и кадифица (Tagetus erecta i Tagetus patula) фитоницидима које лучи њихов корен одбијају глисте нематоде. Зато би их требало садити поред редова шаргарепе и између ружа. Бела слачица (Sinapis alba), такође, сузбија нематоде, док целер одбија лептира купусара. Драгољуб (Thopaelum majus) тера биљне ваши, белу мушицу и лептира купусара и због тога би требало да се сеје испод воћака нападнутих биљним вашима и поред купусњача. Ако се рен посади испод трешње спречиће појаву гљивичне болести Монилиа, а око кромпира одбиће кромпирову златицу и утицаће да кртоле буду здраве и укусне.


Лаванда (Lavandula angustitolia) и мајоран (Majorana hortensis) спречавају појаву лисних вашију и мрава, док камилица (Matricaria chamomilia ) "лечи" земљише око метар у пречнику (спречава појаву белог црва, а утиче и на биљке око себе). Нана (Menta piperita) одбија штеточине купуса и лисне ваши, босиљак (Ocimum basilicum) мирисом одбија лисне ваши, комарце и гриње, док метвица (Mentha spicata), посађена између плавог патлиџана, штити ову биљку од кромпирове златице.


Борач (Borago officinalis) и мирођија (Anethum graveolens) одбијају лептира купусара а жалфија (Salvia officinalis), мајчина душица (Thymus vulgaris) и чубар (Satureja hortensis) поред њега и пужеве голаће. Маслачак (Turadžacum officinalis) одбија глисте нематоде док црни лук посађен у редове са шаргарепом штити од мрквино муве и глиста нематода. Бели лук посађен између редова јагоде утиче да плодови не оболе од сиве плесни, а посађен између редова шаргарепе спречава појаву нематода. млечике царевац (Euphorbia lathuris) и рицинус мирисом корена растерују кртице, волухарице и пољске мишеве.


Кад год је могуће, у башти би требало да се гаје старе, домаће сорте воћа, поврћа и винове лозе које дају квалитетне плодове, као и селекционисане биотипова полудивљег и дивљег воћа и поврћа јер је отпорније и богато биолошки активним материјама.


Пшеница се боље развија и мање је нападају болести ако у њеној близини расту биљке кукоља , а као успешна показала се и заједница пасуља, тикви и кукуруза .


Неке биљке својим мирисом растерују штеточине и тиме штите не само себе већ и своје комшије, па ће тако понека стабљика парадајза посађена у башти са купусом растерати штеточине које нападају купус. Уз паприку уживају спанаћ, салата и ротквице, али паприка не прија боранији. Парадајз успешно развија у друштву купуса, целера и паштрнака, а нешто слабије у присуству грашка и кромпира. Кромпир се лоше слаже са целером и сунцокретом, али добро успева у друштву купуса и спанаћа, док су грашку добри суседи краставац и салата, а лош боранија. Боранија се успешно развија и расте у близини купуса и цвекле, а лоше у присуству грашка и пасуља, док су добро друштво салати келераба и ротквице. Добри суседи краставцу су црни лик и боранија, а лош ротквица, док целеру прија присуство салате, спанаћа, празилука и бораније. саргарепу су добри суседи све гајене биљне врсте, а на многе од њих и она повољно утиче тако што их штити од штеточина.




Још неке препоруке за садњу:


-Целер не воли краставац.

-Бели лук - пожељни суседи су јагоде, краставац, шаргарепа, парадајз, воће а непожељни су пасуљ, грашак и купус.

-Босиљак - пожељни суседи су пасуљ и разне салате.

-Боранија - пожељни суседи су ротквица, краставац, салата, цвекла, целер, парадајз , спанаћ, тиквице, прокељ и ротква а непожељни црни и бели лук, празилук, влашац и радич.

-Целер - пожељни суседи су пасуљ, краставац, купус, празилук, парадајз и спанаћ а непожељни кромпир и целер (не успева добро као монокултура).

-Цвекла - пожељни суседи су црни лук, салата, пасуљ, лук влашац док је непожељан спанаћ.

-Црни лук пожељни суседи су краставци, парадајз, шаргарепа, јагоде, цвекла, камилица и мирођија а непожељни пасуљ, купусњаче, грашак и празилук.

-Грашак - пожељни суседи су мирођија, шаргарепа, купус, келераба, салата, ротквица, роткве и шпаргла а непожељни кромпир, празилук, црни и бели лук, пасуљ и парадајз.

-Кадифица - пожељни суседи су купусњаче, парадајз и целер.

-Келераба - пожељни суседи су пасуљ, грашак, кромпир, празилук, целер, роткве, салата, спанаћ, парадајз, кукуруз а непожељних нема.

-Краставац - пожељни суседи су пасуљ, мирођија, бели и црни лук, купус, летња салата, целер и пасуљ док су непожељне ротквице.

-Кромпир - пожељни суседи су пасуљ, мирођија, бели и црни лук, купус, летња салата, целер и пасуљ а непожељни су грашак, купус, целер, парадајз, салате и тикве.

-Лук влашац - пожељни суседи су шаргарепа, цвекла, јагода а непожељни купусњаче, пасуљ, боранија, грашак и празилук.

-Мирођија - пожељни суседи су воћке, роткве и пасуљ.

-Невен - пожељни суседи су шаргарепа и црни лук.

-Парадајз - пожељни суседи су пасуљ, шаргарепа, црни лук, купус, келераба и салата, празилук, першун , целер, ротквице, жалфија, нана, рузмарин и кадифица док су непожељни грашак, купус, парадајз, салате и тикве.

-Пасуљ - пожељни суседи су краставац, босиљак, купус, келераба, салата, ротквице, целер, парадајз, репа, рабарбара и блитва а непожељни црни и бели лук као и празилук.

-Першун - пожељни суседи су беле и црвене роткве, парадајз, јагоде док је непожељна салата.

-Празилук - пожељни суседи су јагоде, шаргарепа, купус, келераба, салата, целер, парадајз а непожељни црни лук, грашак и све врсте јагода.

-Рен - пожељни суседи су кромпир, мак и воћке. роткве - пожељни суседи су пасуљ, грашак, јагода, шаргарепа, купус, келераба, салата, першун, спанаћ, парадајз, чубар, мирођија и боранија а непожељан је краставац.

-Салата - пожељни суседи су пасуљ, грашак, јагоде, краставац, купус, келераба, празилук, роткве, парадајз, црни лук и босиљак док је непожељан першун.

-Спанаћ - пожељни суседи су кромпир, купус, келераба, роткве, пасуљ, парадајз а непожељна је цвекла.

-Шаргарепа - пожељни суседи су грашак, мирођија, црни лук, празилук, ротквице, невен и жалфија а неопожељних нема.

-Све врсте купуса - пожељни суседи су јагоде, салата, краставац, целер, празилук, роткве, спанаћ и парадајз док су непожељни црни и бели лук, кромпир, грашак и пасуљ.

-Тиквице и бундеве - пожељни суседи су црни лук, висока боранија док непожељних нема.

-Жалфија - пожељни суседи су парадајз и целер.

-Радич - пожељни суседи су парадајз, шаргарепа, салата, висока боранија а непожељан је першун.

Tekuće djubrivo od koprive

Kopriva (Urtica dioica) je ljekovita i jestiva biljka. U biovrtlarstavu kopriva je jedna od najvažnijih biljaka jer ima jako široku primjenu, a najviše se koristi u obliku pripravaka kojima se jača otpornost biljaka, sredstvo je za prskanje protiv štetočina i tekuće djubrivo za biljke.
Kopriva kao tekuće djubrivo za biljke djeluje uravnotežujuće i ljekovito, podstiče rast i stvaranje hlorofila, i privlači gliste u vrt. Koprivino djubrivo je bogato kiseonikom, a ne vole ga jedino pasulj, grašak, luk i bijeli luk.

LJUTA JUHA OD KOPRIVE

Koristi se kao sredstvo za prskanje protiv lisnih ušiju na voćkama, grmlju i ostalim biljkama.

Sastojci:

- 1 kg svježe  koprive, ubrane prije nego je procvetala

- 10 litara kišnice ili odstajale vode

Kopriva se pomiješa s kišnicom u posudi i ostavi da odstoji 12-24 sata – ne duže jer se gube “žareće” materije koprive. Ovaj se pripravak koristi nerazrijeđen i djeluje protiv lisnih ušiju.

Za prskanje probajte odabrati prskalicu kojom možete ciljanije prskati – da se ne raspršuje nepotrebno na sve strane i ne prskajte u vjetrovititim danima – da ne uništite i korisne insekte u vašem vrtu.

Ovaj pripravak ima ograničeno djelovanje (ne djeluje dugo kao hemijski pripravci)  i preporučuje se u slučaju najezde prskati zaredom nekoliko dana.

TEKUĆE DJUBRIVO OD KOPRIVE I

Koristi se kao sredstvo za prskanje ili zalijevanje za odbranu od štetočinja i jačanje otpornosti biljaka.

Sastojci:

- 1 kg svježe ili 200 grama suve koprive, ubrane prije nego je procvetala

- 10 litara kišnice ili odstajale vode

Kopriva se pomiješa s kišnicom u posudi i ostavi da odstoji 3-4 dana

Preporučuje se otvor posude prekriti nekom mrežom da ne bi ptice mogle upasti u posudu. Posle 3-4 dana juha počinje fermentirati na suncu i tada se koristi kao sredstvo za prskanje, razrijeđena u omjeru 1:50.

Kao djubrivo za zalijevanje koristi se razrjeđeno u omjeru 1:10,  pazite da zalijevate na tlo u području biljaka, ne po zelenim dijelovima biljaka.

TEKUĆE DJUBRIVO OD KOPRIVE II

Postupak je isti kao i kod prvog recepta za koprivino tekuće djubrivo, ali se ostavi duže u posudi – spreman je za upotrebu kad poprimi tamnu boju i prestane se pjeniti, a to je otprilike za 1,5 – 3 nedjelje. Ta hranjiva juha, ako je imate u većim količinama, koristi se do kraja vrtlarske godine. Razrijeđuje se u omjeru 1:10, ili ako je napravljena “jača” smjesa, s više aktivnih sastojaka, u omjeru 1:20.  Eventualni ostatak na kraju godine može se dodati u kompost.

VAŽNO: za izradu djubriva koristite plastične ili kamene posude, nikako ne metalne, jer prilikom vrenja može doći do neželjenih hemijskih reakcija djubriva s metalom. Posudu nemojte puniti do vrha, ostavite malo slobodno radi toga jer se djubrivo prilikom vrenja zapjeni. Na vrh posude obavezno stavite nekakvu mrežu ili rešetku da biste spriječili da u posudu upadnu ptice ili druge životinje.

Napisala: Silvija Kolar-Fodor

www.biovrt.com