Еколошки узгој кромпира

Кромпир је најбоље садити на осунчаном или сунцем прошараном мјесту.

Минимална температура за садњу кромпира је 6-8 °Ц. Оптимална температура за раст гомоља је 17-20 °Ц.

На вишим температурама принос кромпира се смањује, а на температурама изнад 30 °Ц раст гомоља потпуно престаје. Вријеме доношења плода, од његове садње је два до четири мјесеца.

Кромпир није захтјеван у погледу топлоте, али је зато врло захтјеван када је у питању вода, посебно у вријеме заметања гомоља.

Суша и високе температуре стресно дјелују на кромпир, па је онда и принос мањи.

Квалитета тла

Као и за узгој сваке биљке и за кромпир је потребна плодна земља обогаћена квалитетним органским гнојивом.

Прекопајте гредицу крајем јесени или почетком зиме. Прекопану гредицу прихраните квалитетним компостом.

Прекопавањем гредице и прихрањивањем спријечит ћете развој корова и губитак влаге у земљи.

Тако обрађену и прихрањену земљу оставите нека одстоји преко зиме.

У прољеће, прије садње кромпира земљу поновно прекопајте како бисте је уситнили, те прихраните површински слој гредице.

Сјеменски кромпир

Сјеме кромпира заправо није сјеме, већ прави кромпир који је проклијао.

Кромпир  можете засадити цијели или га можете пресјећи на више дијелова тако да сваки дио има једну или двије клице.

За садњу кромпира одаберите квалитетни, еколошки сјеменски кромпир.

Када сте купили кромпир који сте одлучили садити, или сте узгојили властити, ставите га у дрвене гајбице и послажите у редове тако да ружичасти крајеви - који имају највише "оканаца" буду најгорњи.

Држите гајбице у свијетлој, хладној, сухој и прозрачној просторији или стакленику, гђе ће након четири или пет седмица кромпир проклијати и бити спреман за садњу. Одбаците сваки који изгледа болестан.

Идеална дужина клице требала би бити од 5 до 15 мм.

Садња кромпира

У заклоњеним подручјима, средина марта најбоље је вријеме за садњу, а у мразовитим и отвореним подручјима садњу ваља одгодити за касније, све до краја априла.

Мотиком ископајте раван ров за сваки ред кромпира, око 10 цм дубок у лаганој врсти земље или око 15 цм дубок у тешкој земљи. Размјестите ровове у размацима од око 60 цм.

Положите сјеменски кромпир с клицама окренутим према горе на дно сваког рова на сваких 30 цм. Лагано нагрните кромпире хумком земље. Немојте је угазити ногама.

Нагртањем земље штитимо плодове од сунчеве свјетлости, јер би она проузроковала да плодови остану зелени.

Кад младице избију из земље, нагрните још земље на њих. Нагрћите земљу све док биљка не достигне висину од 10 до 15 цм.

Ако се појаве млади листови, а постоји опасност од мраза, прекријте их сухом сламом.

Њега кромпира

Како бисте остварили што већи род, здраве плодове потребно је његовати. Кромпир се његује окопавањем, нагртањем и гнојењем.

Ако имате проблема са сушом, редовно наводњавајте тло, јер кромпир воли воду.

Кад биљке нарасту до отприлике 23 цм, започните с нагртањем.

Разбијте кору земље која се створила између редова и по томе расипајте еко ђубриво.

Затим окопајте и уситните земљу посуту еко ђубривом како бисте нагрнули стрму хумку изнад сваког реда. Хумка треба бити висока око 15 цм са ширином врха око 12 цм, а подножје ширине око 20 цм.

Седам дана касније, нагрните још земље на хумаку како бисте га подигли за три цм. Три седмице касније, кад биљке нарасту најмање 30 цм, подигните хумку за још три цм.

Редовно надохрањивање

Прихраном се постиже боља структура земље, боље складиштење и везање воде у тлу те се омогућује уравнотежена исхрана биљака у тлу.

Међутим немојте претјеривати у прихрани, јер кромпир не воли пребогато тло.

Окопавањем, нагртањем и гнојењем заштитит ћете биљке од корова, штеточина и болести, а кромпир ће вам уложено вратити богатим родом.

Примјеном стајског гнојива у јесенској гнојидби, земља се брже загријава па је могућа и ранија садња кромпира.

Заштита од болести и штеточина

На ваш врт вребат ће птице, инсекти, мишеви и пужеви. Будите спремни на примјерену заштиту.

Ваше биљке заштитит ћете редовним плијевљењем корова, одстрањивањем старих и заражених биљака, те ако их приликом садње засадите с мало већим проредом.

Кромпирова златица је штеточина који првенствено напада кромпир.

Из тла почиње излазити када температура у дубини од 10 цм порасте на 14,5 °Ц.

Након изласка из тла златица може живјети десетак дана, након исхране започиње парење. Јајашца полаже женка на унутрашњу страну листова кромпира.

Златица у нашем поднебљу има мало природних непријатеља. Једу ју неке врсте ђурака и патака, а јајашца нападају неки паразити. Природни непријатељ им је и смрдљиви мартин.

Од кромпирове златице ћете се најбоље одбранити ако од самог почетка "стражарите“ над вашом гредицом.

Чим уочите прва јајашца, механички их уништите, а већ одрасле примјерке скупите руком и однесите негдје гдје вам не могу направити штету.

На кромпиру ћете често наићи и на бубамару. Њу немојте убијати, јер она је јако користан инсект у биоврту.

Природни непријатељи кромпира су и пужеви и ровци. Они нападају кромпир под земљом.

Пужева се можете ријешити и уз помоћ талога кафе. Наиме, пужеви га не воле, јер је у већој концентрацији отрован.

Нападнуте биљке залијевајте талогом кафе, који не само да ће отјерати пужеве, већ ће и благо гнојити земљу и истовремено тјерати биљне мушице.

Будите умјерени у залијевању тла талогом кафе, јер он подиже киселост тла.

Тло око биљака које пужеви нападају можете посути пепелом или каменим брашном. Како бисте пужеве држали што даље од ваших биљака, овај поступак понављајте након сваке кише.

Пужеве одбијају и неке биљке као што су драгољуб, кадуља, тимијан и рицинус. Засадите ли неку од тих биљака уз руб гредице, пужеви неће нападати вашу биљку.

Ровац је један од учесталих земних инсеката. Омиљена посластица су му гомољи и коријење. Ровац је ноћна животиња и излази на површину земље само ноћу.

Његов ров није дубоко у земљи, па ће те га најлакше ухватити ако у тло укопате посуду с водом, а са стране поставите дашчице које га усмјеравају у посуду.

Кртица је корисна животиња, јер уништава ровце, гусјенице и црве, али истовремено праве кртичњаке који нарушавају естетски изглед врта.

Кртицу ћете најлакше отјерати ако у  тло укопате празну боцу, тако да врх боце укопате у отвор његовог рова, пазећи да не зачепите грло флаше. Звукове које производи вјетар и празна боца кртице не могу дуго подносити па одлазе.

Како бисте смањили могућност заразе и нападе штеточина уз кромпир посадите камилицу, невен и мљечику.

Кромпир никада немојте садити на оној гредици на којој сте прије садили парадајз јер користе исте састојке из земљишта.

Никад немојте кромпир засадити поред парадајза, јер за заједничког непријатеља имају кромпирову златицу.

Природна средства за прскање кромпира

Прво средство које се може примијенити у рано прољеће је отопина од листова базге. Мирис базге маскира мирис кромпира па га златице у потрази за храном не могу нањушити.

Одбија их и хрен, од којега направите отопину тако да потопите хрен у кишницу на три до пет сати. Том отопином редовно  прскајте биљке.

Можете направити и отопину од коприве која је једнако дјелотворна у борби против штеточина.

Берба кромпира

Вријеме за бербу кромпира је када гомољи заврше свој развој, а надземна биљка почиње одумирати.

Да би кромпир што дуже одржао свјежину и квалитет, потребно га је вадити из земље тек након што се стабљика потпуно осуши како би поткожица очврснула.

Потребно га је вадити по сувом времену да би на њему остало што мање земље и влаге.

Кромпир се може вадити и прије зрелости, а у том случају говоримо о младом кромпиру.

Млади кромпир не треба вадити све док га не желите јести. Он брзо расте и може удвостручити тежину у року од двеседмице.

Прије коначног брања одрежите стабљику с лишћем, затим узмите вртне виле за вађење, забодите их даље од биљке и гурните довољно дубоко како не бисте изболи кромпире.

Чување кромпира

Идеална температура за чување кромпира је 4-5 °Ц уз обавезно повремено провјетравање.

Кромпир је потребно пажљиво складиштити и чувати од трулежи и клијања да би му изглед и окус остали непромијењен.

Како бисте сачували кромпир од клијања и труљења ставите га на пијесак који ће упити сувишну влагу.

Ако сте одлучили кромпир држати у врећама, од клијања ћете га сачувати тако да у врећу ставите јабуку.

Занимљивости о кромпиру

Кромпир је једногодишња зељаста биљка и једна је од најраширенијих намирница на свијету.

Донијели су га шпањолски морепловци прије нешто више од 400 година из брдских пређела Перуа. Код нас се узгаја већ 250 година.

Кромпир има високу прехрамбену вриједност јер обилује скробом, високовриједним бјеланчевинама, витаминима и минералима.

Енергетска вриједност кромпира износи само 86 к.кал на 100 г куваног кромпира.

У 100 грама сировог кромпира налази се 80,96% воде, 0,14 г масти, 1,89 г бјеланчевина, 15,90 г угљикохидрата (13,35 г скроба; 1 г шећера) и 1,7 г влакана.

Иста количина кромпира садржи 2,5 пута мање угљикохидрата него хљеб, што га чини идеалном намирницом за мршављење.

Кромпир је вриједан извор витамина и минерала: витамина Ц, ниацина, витамина Б6, пантотенске киселине, тиамина, фолата, калија, магнезија, фосфора, жељеза и мангана.

Приликом термичке обраде намирница витамин Ц се великим дијелом разара, док се у кромпиру губи тек ако се куха огуљен и нарезан.

Када се кромпир кува у кори, сачувана је трећина витамина Ц, а печен у кори губи га незнатно.

Витамини и минерали налазе се у кожици кромпира и непосредно испод ње, због чега се препоручује гулити само танки слој или га кухати и пећи неогуљеног.

Млади кромпир садржи више шећера, витамина Ц и воде, а стари више скроба.